Сваки рат и сукоби у њему изњедре и злочинце. Оне којима ништа људско није било свето. Живот понајмање. А животи троје Џилита угасили су се једног јулског, односно септембарског дана ратне 1992. године.
Отац Милорад, имао је 55 година када је скончао на најстрашнијим мукама. Он прво бива заробљен на Рогоју у јулу 1992. године. Муслимански крвници одводе га на Годињске баре. Један од заштићених свједока на, тобоже, суђењу убицама, предвођеним ратним шефом трновске полиције Едхемом Годињаком, испричао је како је и Милорад, поред много других заробљеника, био мучен глађу те да је тучен и десетак пута дневно. На крају су га убили посљедњег јулског дана прве ратне године. Међу жртвама, тада је био и свештеник из Трнова Недељко Поповић.
Јованка, која је била 1940. годиште, и Драгана са тек 18 година живота скончале су 20. септембра 1992. године. Оне су из Калиновника кренуле камионом Војске Републике Српске пут Фоче. На Папратној њиви дочекују их душмани односно њихове комшије муслимани. Свих 38 цивила и српских бораца убијено је у том нападу. Нико није преживио.
Милорад, Јованка и Драгана Џилит почивају у миру божијем на гробљу у Трнову.