У Чупељићима, из подозренских Гостовића, више нема њих петоро. Старина Милан, рођен 1927. године, умро је у октобру 1987. године.
А у рату живот су изгубила тројица њихових синова.
Најстарији Стеван прије рата радио је у завидовићкој “Криваји”. Био је ожењен и са супругом стекао једно дијете. У рату је био ангажован од маја па све до 11. новембра 1992. године, када на линији бива смртно погођен од стране непријатељског снајпера.
Седам година млађи му брат Драган, такође радник “Криваје” из Завидовића, био је мобилисан од првих ратних дана. На првој борбеној линији и њега погађа непријатељски снајпер. Трагедија се догодила 9. септембра ратне 1992. године.
И трећи син Милана и Данице Чупељић Мирко био је у војсци од првих дана рата. Све до 1995. године некако је излазио на крај са ратним страхотама. Но, те године је нестао. До данас се о њему ништа не зна.
Иза Милана и Данице Ћупељић остало је још троје њихове дјеце. Зора је са својима у Модричи, Драгица је у Добоју, баш као и брат јој Голуб.
И још нешто. Током Одбрамбено – ослободилачког рата уморено је још четворо рођака несрећних Чупељића.