Митра и Данило Убипариповић у злу које их је снашло с почетка деведесетих изгубили су три сина. Младен је, кад је скончао, имао 27, Будимир 38, а Десимир 36 година. Сви они су били из Беговог Хана, у данашњој општини Жепче, и сва тројица уморени су на стравичан начин.
Оливера, супруга Младенова, прича да јој је он убијен 7. јула 1992. године приликом извршавања једног од ратних задатака. У Каменици је био и сахрањен да би његови посмртни остаци 1999. године били ексхумирани и поново сахрањени, али у породичну гробницу у Шушњарима. Иза Младена остале су двије кћерке, Дајана и Бојана. Обје су данас факултетски образоване.
Будимир је 26. јуна 1992. године убијен, односно масакриран у Жепчу. Њега и пријатеља му, доктора по имену Ђорђе, у Будимировом стану хватају душмани из једне од јединица заједничке муслиманско-хрватске војске. Ту их муче и масакрирају тако ужасно да се, када су их пронашли, једноставно нису могли препознати. Иза Будимира је остала супруга Едита, која данас, са њихова два сина, Давором и Дамиром, живи у Хрватској.
Трећи брат Десимир погинуо је, 5. августа 1993. године, од минобацачке гранате на Путниковом брду. Био је, заправо, тешко рањен да би на путу до болнице издахнуо. Његова и дјеца супруге му Мирјане, Синиша и Данијел, данас живе и раде у Америци.