Милорад је тек навршио седам година када је свом, великом оцу Милораду Митровићу написао ову пјесму. Поклонио му је не само зато што га је неизмјерно волио, већ зато што је био велик међу великанима, храбар међу најхрабријима, борац међу јунацима.
“Мој тата пионирац
Сваки дан чету је водио
Задатке тешке је испуњавао
Непријатељима мине постављао.
Једног јутра кафу је попио
На задатак свој он је кренуо.
На пут овај судбина му стала
И његова звијезда са неба је пала.
Оде борац пионирског вода
Оде срећа из овог народа.”
А тај Милорад, људина испод Шише, у Рибнику, био је минер у кључкој бригади. Од почетка рата био је ангажован у борбама и увијек био тамо гдје је требало бранити земљу и свој народ.
Не зна се да ли био више омиљен него ли храбар. Милорад је, заправо, био и једно и друго. Био је херој који је скончао на једног од ратних задатака и то 5. фебруарског дана последње ратне године. И друга два Милорадова брата доживјела су страшну судбину, исте 1995. године.
Прво, и то 13. септембра 1995. године, на првој борбеној линији гине Драгољуб, а ни мјесец дана касније и Бошко, којем је матичар, када га је уписивао у књигу рођених, грешком додао слово “Д” тако да је остао уписан са презименом Дмитровић.
И Бошко који је, баш као и браћа му Драгољуб и Милорад, био борац кључке бригаде, нестао је негдје на Грмечу. Претпоставља се да би то могло бити на једном од дијелова саничког ратишта.
Милорад Митровић је послије погибије био сахрањен на гробљу у Кључу, да би, послије окупације града и општине од стране припадника Дудаковићевог Петог корписа Армије БиХ, његови посмртни остаци били пребачени и покопани на “Ново гробље” у Бањој Луци. Ту исто, у миру божијем, почива и други му брат Драгољуб.
Милорад је иза себе оставио супругу Ружицу и дјецу Милорада, Игора и Снежану, која по честитости, доброти и свему другом по много чему подсјећају на оца, јунака испод Шише, како у његовом родном крају одмила зову јунаке прошлог рата. Иза Драгољуба је остала супруга Душанка и кћерка Даринка.
Уз тројицу хероја који су погинули, међу потомцима честитих сељана Стојана и Даринке Митровић, њихових родитеља, остали су још и сестра им Драгица и брат Душан.